Eshil: Prva stajaća pesma Erinija iz Orestije

Prva strofa:

Majko moja, majko Noći,
što me mrtvim, što me živim
za sud rodi, saslušaj me!
Letin sin mi pravo gazi,
on mi zeca grabi toga,
čija krvca mora teći,
krv majčinu da okaje.
      Nad tom žrtvom ja sad bajem:
      nek bezumlje i ludilo
      duh mu more, srce lome!
      To je pesma Erinija, -
      bez forminge srce veže
      i suši srž u kostima.

Prva antistrofa:

Usud jaki neodolni

tu mi večnu dade službu:

ako ludo čovek neki

ruku digne ubojnicu

njega svugde progonimo

dokle grob ga ne pokrije,

ne može ga ni smrt spasti.

Nad tom žrtvom ja sad bajem:

nek bezumlje i ludilo

duh mu more, srce lome!

To je pesma Erinija, - 

bez forminge srce veže

i suši srž u kostima.

Druga strofa:

Ovu službu od rođenja vršim

ali ne smem besmrtniku prići,

nikad ni s kim ne sedam za sofru,

belo ruho, stajaći ogrtač,

nikad ne bi praznična mi radost.

Volim kuće da obaram,

svoj kad svome glavu seče.

ovako ga napadamo,

ma koliko snažan bio,

krv mu svežu ispijamo!

Druga antistrofa:

Ove brige mesto drugih brinem,

nebesnike oslobodih od njih,

o ubistvu ne vode istragu - 

naše pleme mrsko i krvavo

Div iz dvora pogna nebeskoga.

Volim kuće da obaram,

svoj kad svome glavu seče.

ovako ga napadamo,

ma koliko snažan bio,

krv mu svežu ispijamo!

Treća strofa:

Ma se slava i do neba digla,

u prah pada, gine, rastura se,

kad u crnu navalimo ruhu

i zlokobno zaigramo kolo.

Snažnim skokom skačem, igram,

plahovito krivca gazim,

stoji tutanj noge krepke;

on se žuri, al' posrće,

osveta ga strovaljuje.

Treća antistrofa:

A da pada zbog ludila ne zna,

mrakom takvim greh ga obavio,

ali ljudi, puni jeze, šapću:

"Gustom tamom dvori potamneli."

Snažnim skokom skačem, igram,

plahovito krivca gazim,

stoji tutanj noge krepke;

on se žuri, al' posrće,

osveta ga strovaljuje.

Četvrta strofa:

Kaznu čeka. Znamo sredstva,

znam cilju naći pute,

greh mu s uma ne smećemo.

Jesmo svete, neumolne,

dužnost mrsku i nečasnu

odgurnute otpravljamo;

baciše nas bozi u glib večni,

neprisupan ni zdravu ni slepu.

Četvrta antistrofa:

Ima l' koga ko ne bledi,

ko ne zebe, ko ne dršće

kad moj čuje zakon večni?

Sam ga Usud pred'o meni,

a bogovi potvrdili.

Stara pošta još mi traje;

pod zemljom sam, gde caruje tama,

al' sam časna, jer boravim sama.

preveo: Miloš Đurić