уторак, 01. март 2016.

Gete: Ganimed (1774)



Kako si u jutarnjem blesku
odasvud užagrilo u mene,
proleće dragane! 
Stostrukom ljubavnom slašću
uz srce mi se pripija
toplote tvoje večne
sveto osećanje,
beskrajna lepoto.

O, kad bih te uzeti mogao
u naručja!
Ah, na grudima tvojim
počivam, čeznem,
a cveće, trava tvoja,
uz srce mi se priljubljuju.
Ti hladiš ljutu 
žeđ mojih grudi,
ljupki jutarnji vetre!
Slavuj me s ljubavlju
doziva iz maglene dolje.

O, idem, idem!
Kuda? Ah, kuda?
Uvis, uvis stremi put.
Svijaju se oblaci
naniže, oblaci
povijaju se put čežnjive ljubavi.
K meni! K meni! 
U krilu vašem
uvis!
Grleći grljen!
Uvis na grudi tvoje,
svevoleći oče.


Нема коментара:

Постави коментар