Plotin: Eneade

Lažna mnenja pripadaju duši koja je izvan same istine; a postaje izvan time što nije čista. Težnja ka umu je nešto drugo. Jer duša tada jedino treba da shvata i da se u njemu učvrsti nenagnuvši se ka lošijem. Zbog moći i prirode Dobra, zlo nije samo zlo. Kad se već nužno pojavilo, ono je obuhvaćeno nekakvim lepim okovima kao neki uznici zlatom, i sakrilo se njima da ga tako bogovi ne bi videli. A i ljudi ne bi mogli uvek gledati zlo, već kad ga i gledaju, pridružuju ga slikama lepog, radi sećanja.

II, 8.18 [O zlu]

Tamo se lako živi, a istina je njima i roditeljka i hraniteljka i bivstvo i hrana. Oni gledaju sve, ne samo ono čemu pripada postajanje, već ono čemu pripada bivstvo i gledaju sebe same u drugima, jer tamo je sve prozirno i ništa nije mračno, ili suprotno; svaki bog je jasan svakom bogu u svojoj unutrašnjosti i potpunosti, jer svetlost je svetlosti prozirna. I svaki od njih poseduje sve u samom sebi, ali opet gleda sve u drugom, tako da je svuda Sve, i sve je Sve, i svako pojedino je Sve, i sjaj je beskrajan. Svaki pojedini od njih je velik, pošto je veliko i ono što je malo. Sunce je tamo, sve zvezde zajedno, a svaka pojedinačna zvezda je opet i Sunce i sve druge zvezde.

V.8.4 [Ο nebu]

One koji su zaljubljeni u to nečulno treba zapitati: "Šta osećate prema takozvanim lepim običajima, lepim naravima i umerenim ćudima, i uopšte prema delima vrline, prema lepoti duša? Šta osećate kada vidite vlastitu unutarnju lepotu? I zašto se zaneseni i uzbuđeni, zašto žudite da budete sami sa sobom, sabravši se iz tela?" Jer to trpe oni koji su zbilja ljubavnici.

I.6.5