Vreme će tako večno teći,
kroz dane mesece i leta
i sve što mogu sada reći:
duša je moja još zaneta.
U njoj je i sada žudnja sama
jer zanosi je ista Dama
što meni nikad ne bi rada.
dok mene svuda prati seta
kad čini da je moj nad već
znam da me čeka jad i šteta;
ako ljubav čistog plama
o neosetnost tuđu slama
to zaludna je ljubav tada.
Treba rad ove patnje puke
na samog sebe da se jedim
jer postah sluga trpeć muke
pred neosetnim licem jednim.
Nek ona moju ludost spreči
i neka štapom mene leči
jer batina tek ludog svlada.
Ne pevam više, nit pouke
škole Gdin Eblea sledim,
jer pesme svoje, svoje zvuke
smatram, avaj! sad bezvrednim.
Zalud su dela, zalud reči
al' srce moje pre njom kleči
jer danima se lepšim nada.
Dok radost na mom licu stoji
srce je puno gorke pene;
beše li ikad čovek koji
kaje se pre neg u greh skrene?
O okrutna je makar vrisn'o!
Ne pogleda li mene prisno
napustiću je kraj sveg jada.
Ne! biću uvek toj gospoji
sluga rad svake želje njene!
Znam da će da me udostoji
mada sad strašno muči mene;
zar ne kaže i Sveto Pismo:
"Dan u kom sreću osetismo
draži je neg drugih hiljada".
Ne! sve do smrti koja hita
ona će biti tek moj gazda;
kad jednom nikne klasak žita
njiše se njiše iznad brazda.
Mada mi ne da preko praga
neću da na nju padne ljaga
već blagost njenu molim sada.
O draga gospo plemenita
prečisto lice sveže vazda
prelepo telo, struka vita
koje Bog svojom rukom sazda!
Vi beste biće čija snaga
stvori da moja želja blaga
tek vašoj milosti se nada.
O gospo premudra i draga
nek Taj što mnoga da vam blaga
čekanu radost meni zada!
Lo tems vai e ven e vire
Per jorns, per mes e per ans,
Et eu, las no.n sai que dire,
C'ades es us mos talans.
Ades es us e no.s muda,
C'una.n volh e.n ai volguda,
Don anc non aic jauzimen.
Pois ela no.n pert lo rire,
E me.n ven e dols e dans,
C'a tal joc m'a faih assire
Don ai lo peyor dos tans,
--C'aitals amors es perduda
Qu'es d'una part mantenguda--
Tro que fai acordamen.
Be deuri' esser blasmaire
de me mezeis a razo,
c'anc no nasquet cel de maire
que tan servis en perdo;
e s'ela no m'en chastia,
ades doblara.lh folia,
que: "fols no tem, tro que pren".
Ja mais no serai chantaire
ni de l'escola n'Eblo,
que mos chantars no val gaire
ni mas voutas ni mei so;
ni res qu'eu fassa ni dia,
no conosc que pros me sia,
ni no.i vei melhuramen.
Si tot fatz de joi parvensa,
Mout ai dins lo cor irat.
Qui vid anc mais penedensa
Faire denan lo pechat
On plus la prec, plus m'es dura!
Mas si'n breu tems no.s melhura,
Vengut er al partimen.
Pero ben es qu'ela.m vensa
A tota sa volontat,
Que, s'el' a tort o bistensa,
Ades n'aura pietat!
Que so mostra l'escriptura :
Causa de bon'aventura
Val us sols jorns mais de cen.
Ja no.m partrai a ma vida,
Tan com sia saus ni sas,
Que pois l'arma n'es issida,
Balaya lonc tems lo gras .
E si tot no s'es cochada ,
Ja per me no.n er blasmada,
Sol d'eus adenan s'emen.
Ai, bon' amors encobida,
Cors be faihz, delgatz e plas
Ai, frescha charn colorida,
Cui Deus formet ab sas mas
Totz tems vos ai dezirada,
Que res autra no m'agrada.
Autr' amor no volh nien
Dousa res ben ensenhada,
Cel que.us a tan gen formada,
Me.n do cel joi qu'eu n'aten
Нема коментара:
Постави коментар