Arno Danijel je jedini trubadur koga je Dante, po vlastitom priznanju, oponašao; preuzeo je od njega čuveni oblik sekstinu - to je jedna od najpoznatijih Danijelovih pesama - i napisao je dve u vreme kad je pisao stihove za izvesnu damu Pjetru, izvlačeći sve hladne i tvrde metafore iz imena Pietra, pietra, kamen.
Jak žar što mi srcem uđe
ne plaši se kljunova, ni nokta,
zavidljivca kom od zla mre duša;
ne smem dići na nj ni grane, ni pruta
iz zasede, sem kad nema tétka;
slast će meni dati vrt il' soba.
U mom sećanju je soba
gde na moj jad retko kad ko uđe,
zli su poput brata joj i tétka;
moji udi trepte sve do nokta,
isto kao dete ispred pruta
mrem da nju mi ne izgubi duša.
Njeno telo dà, ne duša,
u potaji primi me sred soba!
Srce rani ljuće no vrh pruta,
jer njen rob sam što ne sme da uđe;
uz nju biću kao plòt do nokta,
odbiv poziv i druga i tétka.
Nikad sestru moga tétka
neće poput nje volet mi duša;
tako blizu, kao prst do nokta
želim biti ja sred njenih soba;
može Amor kad mi srcem uđe
činit sa mnom što od krhkog pruta.
Otkad cveta suv vrh pruta
i zdâ Adam sa nećakom tétka,
ljubav takvu što mi srcem uđe
ne zna telo nijedno nit duša;
ma gde bila, spolja, il' sred sobâ,
srcem nisam dalji joj od nokta.
Tako urasta i nòktâ
moje srce njom, kao srž pruta;
mom je slavlju zid i dvor i soba,
manje volim brata joj i tétka;
dvaput srećna u Raj će mi duša,
ako stvor što voli tu kad uđe.
Arnov poj nokta i tétka,
njoj, kojoj se mili pruta duša,
njen Žud, čiji dar sred sobâ uđe.
Lo ferm voler qu'el cor m'intra
no'm pot ges becs escoissendre ni ongla
de lauzengier qui pert per mal dir s'arma;
e pus no l'aus batr'ab ram ni verja,
sivals a frau, lai on non aurai oncle,
jauzirai joi, en vergier o dins cambra.
Quan mi sove de la cambra
on a mon dan sai que nulhs om non intra
-ans me son tug plus que fraire ni oncle-
non ai membre no'm fremisca, neis l'ongla,
aissi cum fai l'enfas devant la verja:
tal paor ai no'l sia prop de l'arma.
Del cor li fos, non de l'arma,
e cossentis m'a celat dins sa cambra,
que plus mi nafra'l cor que colp de verja
qu'ar lo sieus sers lai ont ilh es non intra:
de lieis serai aisi cum carn e ongla
e non creirai castic d'amic ni d'oncle.
Anc la seror de mon oncle
non amei plus ni tan, per aquest'arma,
qu'aitan vezis cum es lo detz de l'ongla,
s'a lieis plagues, volgr'esser de sa cambra:
de me pot far l'amors qu'ins el cor m'intra
miels a son vol c'om fortz de frevol verja.
Pus floric la seca verja
ni de n'Adam foron nebot e oncle
tan fin'amors cum selha qu'el cor m'intra
non cug fos anc en cors no neis en arma:
on qu'eu estei, fors en plan o dins cambra,
mos cors no's part de lieis tan cum ten l'ongla.
Aissi s'empren e s'enongla
mos cors en lieis cum l'escors'en la verja,
qu'ilh m'es de joi tors e palais e cambra;
e non am tan paren, fraire ni oncle,
qu'en Paradis n'aura doble joi m'arma,
si ja nulhs hom per ben amar lai intra.
Arnaut tramet son chantar d'ongl'e d'oncle
a Grant Desiei, qui de sa verj'a l'arma,
son cledisat qu'apres dins cambra intra.
Нема коментара:
Постави коментар