ostali postovi sa Boetijem na blogu:
Poslednju, sedmu po redu metru kojom se završava IV knjiga Boetijeve Utehe Filozofije Bella bis quinis operatus annis peva Gospa Filozofija, nakon dijaloga u kome ga uverava da ne treba da podlegne svome padu. Njena argumentacija je da svaka sudbina koju Fortuna dodeli jeste povoljna, bilo ona srećna ili nesrećna, jer je prva nagrada za dobro, a potonja kazna za loša dela. Poteškoće u koje je Boetije zapao treba preobratiti snagom uma u pouku i mudrost. Zatim sledi pesma Filozofije u kojoj se elegantnim stilom u sapfičkim strofama opevavaju podvizi Agamemenona, Odiseja a konačno i Herakla: zauzeće Troje, žrtvovanje Ifigenije, oslepljivanje kiklopa Polifema, dvanaest podviga; stroga etička pouka iz ovoga narativa jeste ovladati sobom zarad viših ciljeva, razume se onih duhovnih i istinskih kakve nudi filozofija.
Bella bis quinis operatus annis
Vltor Atrides Phrygiae ruinis
Fratris amissos thalamos piauit;
Ille dum Graiae dare uela classi
Optat et uentos redimit cruore,
Exuit patrem miserumque tristis
Foederat natae iugulum sacerdos,
Fleuit amissos Ithacus sodales
Quos ferus uasto recubans in antro
Mersit inmani Polyphemus aluo;
Sed tamen caeco furibundus ore
Gaudium maestis lacrimis rependit.
Herculem duri celebrant labores.
Ille Centauros domuit superbos,
Abstulit saeuo spolium leoni
Fixit et certis uolucres sagittis.
Poma cernenti rapuit draconi
Aureo laeuam grauior metallo,
Cerberum traxit triplici catena.
Victor immitem posuisse fertur
Pabulum saeuis dominum quadrigis.
Hydra combusto periit ueneno,
Fronte turpatus Achelous amnis
Ora demersit pudibunda ripis.
Strauit Antaeum Libycis harenis,
Cacus Euandri satiauit iras
Quosque pressurus foret altus orbis
Saetiger spumis umeros notauit.
Vltimus caelum labor inreflexo
Sustulit collo pretiumque rursus
Vltimi caelum meruit laboris.
Ite nunc fortes ubi celsa magni
Ducit exempli uia! Cur inertes
Terga nudatis? Superata tellus
Sidera donat.
Rat vodeći dvaput po pet godina,
Sin Atrejev silni, kad Frigija pade
Postelju bratovljevu praznu osveti.
Kad htede da grčke pokrene brodove,
Vetar povoljan krvlju da plati nameri,
Otac da je zaboravi pa ko sveštenik
Htede krv proliti kćeri nesrećnoj.
Plakao je Itačanin za druzima svojim,
Što ih Polifem okrutni, u pećini toj
Grdnoj živeć, u utrobu svoju natrpa.
Oslepljen tad on, u besnilu uživanje
Svoje tad suzama platio je gorkim,
Trud je težak Heraklu slavu doneo:
Kentaure je savladao divlje, strašnome
Lavu njegov plen oteo, ptice strelom
Gađao nepromašivom; jabuke zlatne
Pred zmaja samoga ote, leva mu ruka
Od zlata tog otežala, Kerbera lancem
Trostrukim vezao čvrsto. Gospodara
Strašnog pred četvoropreg bacio je,
Otrovom vatrenim Hidru usmrtio,
Ta ružna Aheloj reka, od stida je
U obalu lice zarila svoje; Anteja opet
Na pesak Libije bacio, smrt Kakova
Euandra smirila je a pleća svoja, ko
Da će njima svod nebeski da dotakne,
Penom zamrlja vepar Kalidonski.
Trudu na poslednjem, on nebo podiže,
Vrata svoga ne pognuvši i nebo mu
Opet, za trud poslednji nagrada beše.
Pođite, odvažni, uzora višnjeg gde vodi put.
Nemojte leđa okretat, lenjivci, zašto?
Zemlje se ostav'te, zvezde vam na dar.
preveo: Dejan Acović
