четвртак, 6. новембар 2014.


Amor kroz bitku i napad 
na svoga vernika krenu
što zbog njeg' trpi sav jad
čiju moć neograničenu
verno sledi, kao senu:
al' milost je néma zasad;
nagradu će ipak njenu
on zaslužiti, znam najzad.

Svaki zbog Amora prepad
ja ću dočekat u trenu,
verno ću podneti beznad
jer snim noću nju žuđenu.
Al' mislim da takvu ménu
on će dočekati nèrad:
jer ja u svom u plamenu
gorim, isto kao nekad.

Niko, neljubazan i krut,
sve o Amoru slabo zna;
al' njegova je takva ćud
kojom svakoga on gna:
doziva nas sa svog dna,
a kako dotle naći put?
Pamet se mora rasut sva
i slediti smer obrnut.

Stvor olak, neveran i lud,
sve o Amoru slabo zna.
Drukčije bije moja grud
što mirno podnosi sva zla.
Pre neg me uze mreža ta
spram njeg' beh gord i grub svud;
sad, kad probuđen sred sna,
vidim, ne bî mi zalud trud.

Preskupo Amor mi proda
čast svoju i carstvo svoje,
jer na početku tog hoda
smer i moj um uzeo je.
Neka više me njih dvoje
ne štite od nepogodâ:
uz mene nek ne postoje,
meni treba tek sloboda.

S Amorom nema mi ishoda,
tuđi puti se ne broje!
Moja menjat zna priroda
sve, kavez, pera i boje,
ali srce sveđ isto je;
pokraj patnji svih i škodâ
u mei još nade stoje,
srce njemu vernost poda.

Ne pomogne l' milost što je
izgubljena, i dobrota
još ću bìti sve te bòje
koje bijem već podosta.

Kretjen de Troa (oko 1135. do 1191.)

Нема коментара:

Постави коментар