Solon, čije su grudi smatrane čovečanskim hramom božanske mudrosti, i čiji su presveti zakoni još i sadašnjim ljudima jasno svedočanstvo drevne pravde, imao je, kako neki kažu, običaj da često govori kako svaka država, baš poput nas, hoda i stoji na dve noge; od njih, tvrdo je ozbiljno i zrelo, desna je tu da se ne dozvoli da bilo koja greška prođe nekažnjeno, a leva da svako dobro delo bude nagrađeno; i dodavao je da ukoliko se ma koja od dve pomenute stvari ne učini, ili nedovoljno dobro izvrši, bilo iz pokvarenosti, bilo iz nemara, van svake sumnje, država koja bi tako učinila, morala bi hramati: ako bi, međutim, kojim nesrećom zgrešila u obe, gotovo je potpuno izvesno da nikako ne bi ni mogla stajati.
Đovani Bokačo, početak pokude grada Firence zbog progonstva Dantea Aligijerija, Mali traktat u pohvalu Danteu Aligijeriju, 1357.
Нема коментара:
Постави коментар