De Prima

Bernard od Ventadura (1130 – 1190)

Kad vidim ševu što se vije     Can vei la lauzeta mover

kako na suncu širi krila,     De joi sas alas contral rai,

zatim se spušta sve hitrije     Que s'oblid' e.s laissa chazer

kroz slast tu srce što je skrila,     Per la doussor c'al cor li vai,

vaj! kakvu zavist trpim tada     Ai! Tan grans enveya m'en ve

svet gledajuć razdragani!     De cui qu'eu veya jauzion,

U sreći što me za tren svlada     Meravilhas ai, car desse

srce iz grudi želi vani.     Lo cor de dezirer no.m fon.

Vaj! mišljah ljubav tajna nije,     Ai, las! Tan cuidava saber

al' za mene je ipak bila!     D'amor, e tan petit en sai,

Još ljubim kao i ranije     Car eu d'amar no.m posc tener

nju što me nije nagradila;     Celeis don ja pro non aurai.

zgrabi mi srce iznenada,     Tout m'a mo cor, e tout m'a me,

njoj pripadoše moji dani,     E se mezeis e tot lo mon;

sve uze, te mi osta sada     E can se.m tolc, no.m laisset re

tek žudnja što mi srce hrani.     Mas dezirer e cor volon.

Od tada ludim, noć me krije     Anc non agui de me poder

jer klonu moga srca sila      Ni no fui meus de l'or' en sai

kad videh oči najsjajnije,     Que.m laisset en sos olhs vezer

zrcala meni tako mila:     En un miralh que mout me plai.

zrcalo, u kom zreh se tada,     Miralhs, pus me mirei en te,

duboki uzdah mene rani     M'an mort li sospir de preon,

i stradah kako nekoć strada     C'aissi.m perdei com perdet se

prelepi Narcis u fontani.     Lo bels Narcisus en la fon.

Zbog žena mene očaj bije,     De las domnas me dezesper;

vera se moja promenila,     Ja mais en lor no.m fiarai;

te ako ih i štitih prije     C'aissi com las solh chaptener,

sad pustiću ih do nemila.     Enaissi las deschaptenrai.

Nijedna vernost da mi zada     Pois vei c'una pro no m'en te

otkad me ona obeznani     Vas leis que.m destrui e.m cofon,

te ih se čuvam, k'o nikada     Totas las dopt' e las mescre,

jer iste su na svakoj strani.     Car be sai c'atretals se son.

Ni moja dama bolja nije     D'aisso's fa be femna parer

ja korim je jer nije vila     Ma domna, per qu'e.lh o retrai,

jer čini stvari najpodlije     Car no vol so c'om voler,

jer ne krasi je časti svila.     E so c'om li deveda, fai.

Nemilost sad je sva nagrada     Chazutz sui en mala merce,

ja bejah ludak neprestani     Et ai be faih co.l fols en pon;

te valjda stradam sad bez nada     E no sai per que m'esdeve,

jer htedoh ono što se brani.     Mas car trop puyei contra mon.

Milost je mrtva! O, meni je     Merces es perduda, per ver,

oduvek milost mrtva bila!     (Et eu non o saubi anc mai,)

Ona je mogla da je slije     Car cilh qui plus en degr'aver,

al' ne hte! Gde se milost svila?     No.n a ges, et on la querrai?

Ah! Kako zla je, premda mlada     A! Can mal sembla, qui la ve,

kad jadnik ovaj samohrani     Qued aquest chaitiu deziron

njezinom voljom mre pun jada     Que ja ses leis non aura be,

trpeći pred njom udes rani.     Laisse morrir, que no l.aon.

Al' Dama ne hte drugačije,      Pus ab midons no.m pot valer

zalud su molbe, reči sila!     Precs ni merces ni.l dreihz qu'eu ai,

No neće gledat onog čije     Ni a leis no ven a plazer

sve zakletve je pogazila!     Qu'eu l'am, ja mais no.lh o dirai.

Napuštam ljubav i duh pada:     Aissi.m part de leis e.m recre;

u smrti zborim zloj dragani     Mort m'a, e per mort li respon,

i krećem jer je ona rada     E vau m'en, pus ilh no.m rete,

bedan u progon, kraj neznani.     Chaitius, en issilh, no sai on.

Tristane, idem iz tog grada     Tristeza, no.n auretz de me,

pohodim tužan kraj neznani;     Qu'eu m'en vau, chaitius, no sai on.

ostavljam pesme i duh pada     De chantar me gic e.m recre,

želeći ljubav da sahrani.     E de joi e d'amor m'escon.

_________________________________________________________________________________