prevela Anica Savić-Rebac
Enejevića majko, bogova
slasti, i ljudi, blaga Venero,
pod zvezdama što nebom promiču,
oživljavaš more brodonosno,
i zemlju, plodnu sjajnim žetvama.
Tobom se rađa svaki živi rod
i čim se rodi, gleda sunčev sjaj.
Pred tobom vetri beže, boginjo,
pred tobom i pred tvojim dolaskom
razleću se oblaci nebesni,
preda te cveće slatko prostire
svem vešta zemlja, morska pučina
tebi se smeje, nebo smireno
u blesku razlivenu tebi sja.
Čim sine lice dana proletnjeg,
Favonija čim životni dah
ojača, stega svih oslobođen,
objavljuju te ptice nebesne,
boginjo, prve, i tvoj dolazak
potresene u srcu zanosom
tvojim; a divlja stada zverinja
pašnjake bujne skokom prelaze,
prô reka brzih plivaju - kud ti
povedeš, žudno tebe prati svak,
milinom zarobljen. Po morima
i gori, rekama plahovitim,
po lisnom domu ptica, poljima
zelenim, svakom ljubav umilnu
ulivajuć u srce, budiš žud
kroz naraštaje rod da množi svoj.
O prirodi stvari
Нема коментара:
Постави коментар