петак, 30. новембар 2012.

De felicibus

                                           
Koliko je Boecije kao autor učenog traktata o muzici bio poštovan u Srednjem veku govori činjenica da je jedna od njegovih metri, doduše iz Utehe filosofije, našla svoje mesto i u franačkim muzičkim rukopisima iz 11. veka. Jedan od takvih je znamenita zbirka pod imenom Carmina Cantabrigensia odn. Pesme iz Kembridža, koja sadrži poeziju sa notacijom i to uglavnom pesama harfista i jokulatora iz oblasti Rajne. Neke od pesama mogu da se datiraju i na 8. vek, a najpoznije su iz 11. veka; raznovrsna tematika pesama često podražava Antiku. Baš u ovom izuzetno jedinstvenom rukopisu, svoje mesto je našla metra br. 12 iz treće knjige Utehe filosofije koja koristi (u Srednjem veku izuzetno popularan) motiv antičkog mita o Orfeju, koji silazi u svet mrtvih ne bi li uz pomoć muzike vratio svoju draganu. Upravo ovo poglavlje čini ideološko težište celog dela, jer se tu Boetije poziva na Platonovu filosofiju i geometriju obrazloženu u Timaju, te premisu da "svako dobro na ovom svetu mora da podražava oblik sfere":

Felix qui potuit boni                 Srećan je onaj ko može
Fontem visere lucidum :           čist izvor motriti dobra :
Felix qui potuit [gravis]            srećan ko može okove
Terræ solvere vincula.              teške raskinut zemlje.
Quondam funera coniugis         Jednom je poeta trački
Vates Threicius gemens,           smrt oplakivao žene,
Postquam flebilibus modis       on što, pevanjem setnim da
Sylvas currere, mobiles             šume se pokreću nagna
Amnes stare coëgerat;              potoci rečni da stanu;
Junxitque intrepidum latus          košuta bokom bez straha
Sævis cerva leonibus,                uz divlje ležaše lavove,
Nec visum timuit lepus               zec se plašio nije psa
Jam cantu placidum canem;   kog pesmom sasvim ublaži.
Cum flagrantior intima                Kad bola mu gorući žar
Fervor pectoris ureret,               nutarnjost raspali srca,
Nec qui cuncta subegerant,        a poj što je krotio sve
Mulcerent dominum modi,          gospodina ne smiri svoga,



Immites Superos querens,          tužeći se krutim bogovima
Infernas adiit domos.                 gornjim, svetu pristupi donjem.
Illic blanda sonantibus               Tu na lire žicama zvonkim 
Chordis carmina temperans,      ljupke pev'o je pesme o
Quicquid præcipuis                   svem što iz čarobnog vrela
Deæ Matris fontibus hauserat,   crpiše Boginje majke;
Quod luctus dabat impotens,     kako se nemoćan jad'o,
Quod luctum geminans amor,    kako mu ljubav udvoji bol,
Deflet, Tænara commovens,      On tuži Tenar, gle, blaži
Et dulci veniam prece                 i molbom krotkom oprost od 
Umbrarum dominos rogat.         senki vladara traži.
Stupet tergeminus novo              Zapanjen stoji troglavi
Captus carmine janitor:               vratar čudnim obuzet pojem:
Quæ sontes agitant metu             Boginje osvetne greha
Ultrices scelerum Deæ,               što čine da krivci drhte,
Jam mœstæ lacrymis madent:       gle tužne prolivaju suze
Non Ixionium caput                     Iksiona glavu više
Velox præcipitat rota,                  točak ne obara hitri
Et longa site perditus                   a Tantal, dugom izmučen 
Spernit flumina Tantalus:              žeđi ne gleda reku
Vultur dum satur est modis,         Jastreb, dok pevanje sluša,
Non traxit Tityi jecur.                  ne kljuje Titija jetru
Tandem, Vincimur, arbiter           Na kraju tužno gospodar
Umbrarum miserans ait :              senki reče:
Donemus comitem viro                "Čoveka da prati pesmom
Emtam carmine conjugem ;          svladanu daćemo ženu,
Sed lex dona coërceat,                 al zakon sputava poklon,
Ne, dum Tartara liquerit                da se obazr'o nije dok
Fas sit lumina flectere.                   Tartara ne napusti dom."
Quis legem det amantibus ?           Ko ljubavi zakon da da
Major lex amor est sibi.                 kad sama je najveći zakon?
Heu, noctis prope terminos            Oh, pri samom svršetku noći
Orpheus Eurydicen suam               Orfej Euridiku svoju 
Vidit, perdidit, occidit.                   ugleda, izgubi, ubi.
Vos hæc fabula respicit,                 Vas ova priča se tiče
Quicumque in superum diem           što duh vam želite uzdić
Mentem ducere quæritis.                do višnjeg beloga dana.
Nam qui Tartareum in specus          Ko svladan u Tartara
Victus lumina flexerit,                       dubinu usmeri oči,
Quicquid præcipuum trahit,              štogod da vrednoga nosi
Perdit, dum videt Inferos.                 gubi čim donji ugleda svet.


Нема коментара:

Постави коментар