Gospo Nebesa, zemaljska vladarko,
Zapovedaš ritu Pakla, na zlo ornu
Primi hrišćanku svoju prepokornu,
Reci joj: "Uđi k meni jadna tvarko,
Pribij se mome jatu neprebornu".
Ništa ne vredim, moja Gospodarko,
Vrline tvoje, Sina Poklisarko,
Nadmašuju mi grešnost tvrdokornu.
Pred tobom, o Gospo, otkud lagat smem:
Hoću u veri toj da živim i mrem.
Reci svom sinu: Nek štiti zazornu,
Nek mi oprosti grehe, Grehobarko,
Teofilu-popu, kad moljaše žarko,
A već je otpiso dušicu izvornu
Đavolu u paklu - vragu neospornu.
Začela si čedo, bez prodora, jarko,
Nosila si Hrista Tajnost čudotvornu,
Tobom se zaklinjem - dižem pogled nem
U toj veri hoću da živim i mrem.
Jadničica ja sam, svi me zovu "starko",
Neuka sam slovu, u jadu umornu,
Kad u tvome hramu, svetla Neizgarko,
Ispisane gledam raj, pa čudotvornu
Anđelsku povorku, harfu zvukotvornu,
Pa snom osuđenih, Sveta Neimarko:
Ključaju u smoli, u zlu, u upornu!
Kličem, radujem se: Majko Mađijarko
Ti si mi uzdanje, Tebi dušom grem
U toj veri hoću da živim i mrem.
P o r u k a
Vladajućeg Sina, Devo Neprevarko,
Isusa Vladara, ostvari, Ostvarko,
Last napusti Neba, taj svoj višnji trem,
Lik uze zemaljski; strado, o Stradarko!
On za nas smrt primi, sa kojom se prem,
Nama milost dade - Sveta Svetozarko
U toj veri hoću da živim i mrem.
preveo: Stanislav Vinaver
