Dar vode

Kiša kad ozgor na zemlju pada
ona si je jedna: što voda, voda.
Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje:
mekša i tvrdi, sladi i gorča,
bojali čini, miris i zločest zadah
primeće cveću i travama;
ubeljuje, zeleni, žutka, crveni,
crnpurasti, plavetni i prešaruje;
na papradi sladi, na pelinu gorča,
a neke nakisele ukazuje...
Osobito svakoj rastlici
svoju razlikost daje,
te na maslici s vode zejtin rađa,
a na lozi vino;
na razliki drveti, razliko i voće biva.
Tako i obaška svakoj travici
svoj dar joj voda izdaje.

Raimbaut iz Vakejrasa: Kalende maja

Milina maja

ni list iz gaja

nit latice

ni ptica graja

iz celog kraja

ne čine da ja

razvedrim lice

damo puna baja

dok čekam nice

da vašeg sjaja

moć raspe tmice

i ljubav trajna

osvaja

i spaja

sa mnom vas

damo iz raja

izdvaja

izdaja

zli glas

uzrok moga vaja

Dragano blaga

nek božja vaga

sudi zli glas

jer svak ko zna ga

ne pušta vraga

tog preko praga

koji za čas

deli bića draga

al' ja kraj vas

jedinog blaga

čekam svoj spas

a tog što slaga

neka ga

bestraga

do tamo

prati ga ta ljaga

jer blaga

predraga

o damo

mre moja snaga.

Kako da patim

i potom vratim

damu ako njen ne beh sasvim

jer draga s dragim

nitima zlatnim

to zna svako

veže se zatim

koje jako

drže nju sa njim

lik lep tako

koji tek tražim

da hvalim

da mazim

i ne da

zlo ga zgazim

ja vas snim

vas pratim

izgleda sa nadom praznim.

Nisam tako rad

jer odem li tad

Lep Viteže

nastradaću mlad

jer srca mog jad

i svih želja sklad

tu mi leže

to je sav moj slad

dok sve teže

zlice šire sad

damo mreže

lek im je moj pad

da nekad

moj beznad

opazi

svila bi u kad

vas najzad

ta gamad

što gazi

moga srca sad.

Jer vi ste sama

iznad svih dama

gđo Beatriče

svojim pred nama

tim vrlinama

vidi se namah

da vam priliče

igre s rimama

i lepe priče

sliko iz rama

u vas se stiče

duh k'o sred hrama

pun plama

što slama

sile tla

tvrđeg od kama

jer tama

pred vama

beži zla

i puna srama.

Damo svet vidi

vaš plemeniti

lik tako beo

koju čast kiti

ko želi skriti

to nek se stidi

ja bih tek hteo

damo vaš biti

i vama ceo

život vlastiti

častiti

krasiti

čak bliže

nek Erik Enidi

znaj i ti

kraj hiti

markiže

sad estampidi.

Kalenda maia
Ni fueills de faia
Ni chans d'auzell ni flors de glaia
Non es qe.m plaia,
Pros dona gaia,
Tro q'un isnell messagier aia
Del vostre bell cors, qi.m retraia
Plazer novell q'amors m'atraia
E jaia,
E.m traia
Vas vos, donna veraia,
E chaia
De plaia
.l gelos, anz qe.m n'estraia.

Ma bell' amia,
Per Dieu non sia
Qe ja.l gelos de mon dan ria,
Qe car vendria
Sa gelozia,
Si aitals dos amantz partia;
Q'ieu ja joios mais non seria,
Ni jois ses vos pro no.m tenria;
Tal via
Faria
Q'oms ja mais no.m veiria;
Cell dia
Morria,
Donna pros, q'ie.us perdria.

Con er perduda
Ni m'er renduda
Donna, s'enanz non l'ai aguda
Qe drutz ni druda
Non es per cuda;
Mas qant amantz en drut si muda,
L'onors es granz qe.l n'es creguda,
E.l bels semblanz fai far tal bruda;
Qe nuda
Tenguda
No.us ai, ni d'als vencuda;
Volguda,
Cresuda
Vos ai, ses autr'ajuda.

Tart m'esjauzira,
Pos ja.m partira,
Bells Cavalhiers, de vos ab ira,
Q'ailhors no.s vira
Mos cors, ni.m tira
Mos deziriers, q'als non dezira;
Q'a lauzengiers sai q'abellira,
Donna, q'estiers non lur garira:
Tals vira,
Sentira
Mos danz, qi.lls vos grazira,
Qe.us mira,
Cossira
Cuidanz, don cors sospira.

Tant gent comensa,
Part totas gensa,
Na Beatritz, e pren creissensa
Vostra valensa;
Per ma credensa,
De pretz garnitz vostra tenensa
E de bels ditz, senes failhensa;
De faitz grazitz tenetz semensa;
Siensa,
Sufrensa
Avetz e coneissensa;
Valensa
Ses tensa
Vistetz ab benvolensa.

Donna grazida,
Qecs lauz' e crida
Vostra valor q'es abellida,
E qi.us oblida,
Pauc li val vida,
Per q'ie.us azor, donn' eissernida;
Qar per gencor vos ai chauzida
E per meilhor, de prez complida,
Blandida,
Servida
Genses q'Erecs Enida.
Bastida,
Finida,
N'Engles, ai l'estampida.

Incipit

U onom odeljku knjige moga pamćenja, pre kojeg bi bilo malo toga za čitanje, nalazi se rubrika, koja kaže: INCIPIT VITA NOVA. Upravo pod tom rubrikom stoje ispisane reči koje imam nameru da prepišem u ovu knjižicu; i ako ne baš sve, bar njihov smisao.

Raava

Tebe, ženo, našao sam

u kurvarluku i u mehani

kano lep, skupi biser

u blatu zagažen,

i kano zlato

u vodnoj tini zamešato,

kako hubav, lep,

mirisni cvet

u trnju zarastao.

Duša svetla

u smrdljivom mestu

zatvorena je to bila.

Giro De Bornej: Alba

Care slavni, časni zrače beli,

Bože mili, kada biste hteli

mome drugu dat znak vaše moći,

jer ne videh njega još od noći,

a brzo će zora.

Lepi druže, spavali il' bdeli,

ne spavajte, nek mine san vreli,

jer s' istoka ta zvezda će doći

što dan nosi, spazih u jasnoći,

i brzo će zora.

Lepi druže, slušajte moj govor,

ne usnite jer kroz šumski lovor

dan javljajuć čujem cvrkut ptica,

ja se plašim opasnih tmica

a brzo će zora.

Lepi druže, stanite na prozor

i vidite zvezde kroz prostor,

tad znaćete da vam nisam zlica;

u protivnom čuvajte čast lica,

jer brzo će zora.

Lepi druže, otkad se rastasmo

ja ne spavah već molih se samo

da Bog dobri sin Svete Marije

mog mi vernog druga ne sakrije

jer brzo će zora.

Lepi druže, moliste me tamo

da se skrijem u predvorje tamno

i do dana bdijem što radije;

do mog društva i pesme vam nije,

a brzo će zora.

Dragi druže, u takvom sam stanu

da ne mislim o zori i danu,

jer najlepšu koju rodi mati

držim i grlim, zalud me prati

i zli zavidnik i zora.

Reis glorios, verais lums e clartatz,
Deus poderos, Senher, si a vos platz,
Al meu companh siatz fizels aiuda!
Qu'eu no lo vi, pos la nochs fo venguda,
Et ades sera l'alba.

Bel companho, si dormetz o velhatz,
No dormatz plus, suau vos ressidatz!
Qu'en orien vei l'estela creguda
C'amena.l jorn, qu'eu l'ai be conoguda,
Et ades sera l'alba

Bel companho, en chantan vos apel!
No dormatz plus, qu'eu auch chantar l'auzel
Que vai queren lo jorn per lo boschatge
Et ai paor que.l gilos vos assatge
Et ades sera l'alba.

Bel companho, issetz al fenestrel
E regardatz las estelas del cel
Conoisseretz si.us sui fizels messatge!
Si non o faitz, vostres n'er lo damnatge
Et ades sera l'alba

Bel companho, pos me parti de vos,
Eu no.m dormi ni.m moc de genolhos,
Ans preiei Deu, lo filh Santa Maria,
Que.us me rendes per leial companhia,
Et ades sera l'alba

Bel companho, la foras als peiros
Me preiavatz qu'eu no fos dormilhos,
Enans velhes tota noch tro al dia.
Era no.us platz mos chans ni ma paria
Et ades sera l'alba

Bel dous companh, tan sui en ric sojorn
Qu'eu no volgra mais fos l'alba ni jorn,
Car la gensor que anc nasques de maire
Tenc et abras, per qu'eu non prezi gaire
Lo fol gilos ni l'alba.