Gavrli Stefanović Venclović: O zemlji i zvezdama

А земља си,
Не вода, ни жустро вино
Не по многу времену
Опет ти је повратак
У земљу.

(Ловци Адови)

По округлому колу овога света,
којено се лано окреће,
ваља нам по том колу
опипом ходити.
Опасно ходите,
не како немудри,
него каконо и премудри
и скупљајући време,
зашто дни су лукави,
зашто ко том
сакривају у миру
ловци адови
на нас, кано на птице,
мреже и склепе.

Dar vode

Kiša kad ozgor na zemlju pada
ona si je jedna: što voda, voda.
Ama na bilju, na drvlju, razliko dejstvuje:
mekša i tvrdi, sladi i gorča,
bojali čini, miris i zločest zadah
primeće cveću i travama;
ubeljuje, zeleni, žutka, crveni,
crnpurasti, plavetni i prešaruje;
na papradi sladi, na pelinu gorča,
a neke nakisele ukazuje...
Osobito svakoj rastlici
svoju razlikost daje,
te na maslici s vode zejtin rađa,
a na lozi vino;
na razliki drveti, razliko i voće biva.
Tako i obaška svakoj travici
svoj dar joj voda izdaje.

Raava

Tebe, ženo, našao sam

u kurvarluku i u mehani

kano lep, skupi biser

u blatu zagažen,

i kano zlato

u vodnoj tini zamešato,

kako hubav, lep,

mirisni cvet

u trnju zarastao.

Duša svetla

u smrdljivom mestu

zatvorena je to bila.