недеља, 04. новембар 2012.

Boecije


Or se tu l’occhio de la mente trani
di luce in luce dietro a le mie lode,
già de l’ottava con sete rimani.

Per vedere ogne ben dentro vi gode
l’anima santa che ’l mondo fallace
fa manifesto a chi di lei ben ode.

Lo corpo ond’ ella fu cacciata giace
giuso in Cieldauro; ed essa da martiro
e da essilio venne a questa pace.

Kreneš li snagom duhovnih ti zena
od luči k luči putem mojih hvala
osmu ćeš istog upoznati trena.

Želju za opštom dobrotom je znala
ta sveta duša što, tom kog to dira,
kazuje da je ovaj svet puna zala:

Telo iz kog bi prognana zbira 
u Ćeldauru; a ona iz muka
i kroz progonstvo stiže do tog mira.

Dante, Raj (pevanje X)

Dante, predvođen Tomom Akvinskim stiže na četvrto, Sunčevo nebo, među duše filozofa i mudraca. Tamo se nalazi dvanaest buktinja, odn. svetlosti. To se dešava pre podne, 14. aprila, 1300. godine.
U osmoj svetlosti Raja boravi po Danteu Boecije, rimski konzul, veliki filozof i pesnik, autor dela Uteha filosofije koje je napisao dok je u toku dve godine bio nemilosrdno mučen u Teodorikovom zatvoru u Ćeldauru  gde je dospeo zbog lažnih optužbi za izdaju (za to vreme napisao je Utehu). Tamo je pogubljen 525. Dante je poznavao dobro Boecijev mučenički život i veoma je cenio njegovo delo, a Uteha filosofije je Danteu bila svakodnevna lektira (čak je i svoj Novi život, napisao u formi prosimetruma, odn. smenjivanja proze i poezije, baš kao što je napisana Uteha). Stavljajući ga tako visoko u Raju, on ga pred čitaocima kanonizuje (jer katolička crkva to nije učinila).



Нема коментара:

Постави коментар